Była Jugosławia.

Plavusa---a to niespodzianka :-D nie spodziewałam się ! Jakie miłe :-)Hvala :-)

Całym sercem jestem za Serbami w Kosovie. Pozdrawiam

...a ja całym sercem z Serbami gdziekolwiek są

...i z Serbkami....:)

Szannowna młodzieży forumowa , jęsli macie kanał TVP Kultura to w sobote polecam od 17 do 20.00 cykl: Korzenie kultury- Bośnia\" A niedziele na kanale Zone Europa fil pt.\"Duch marszałka Toto\" 0 godz 20.00 Pozdrawiam:)

Dziękujemy za informacje :-D

....ale to było do młodzieży :-0 wyrwałam się ;-)

Polecam http://www.allegro.pl/item159012767_macedonia_pelna_historia_naprawde_warto.html

Vatra____Ty dla mnie tez jestes mlodzież

http://www.bookcity.pl/index.html?jid=serbski

Zdravo svima nieobecnym.:-(

Zdravo.

cześć sorki nie mam czasu czytać topiku i być może było coś już na ten temat ale jestem strasznie ciekawa jacy są ludzie z Jugosławii, a właściwie faceci, wiem że nie można uogólniać ale kilka zdań jakby ktoś napisał byłabym wdzięczna;), właśnie poznałam Jugosławianina i coś zaczyna nas łączyć ale jakoś nigdy nic miałam okazji nic na ich temat usłyszeć, pozdrawiam

Serbowie fajoskie Chopaki som.

no tak dzięki, krótka lae treściwa odpowiedź ;)

Pogodni, otwarci, szczerzy, komunikatywni --- ale i tak wszystko zależy od człowieka ;-) Pozdrav.

dziękuję za odpowiedź :) naturalnie tak jak już pisałąm wiem że wszystko zależy od człowieka. A jak to jest z różnicami kulturowymi, czy są bardzo duże??

to Naród nasz bratni Serbowie. Slowianie.:D

Vatra :D \" Pogodni, otwarci, szczerzy, komunikatywni --- ale i tak wszystko zależy od człowieka. \" Bez wahania podpisuję się pod tym co napisałaś ;) Oglądał już ktoś film \"Grbavica\" ?? :]

Cao a.i.r :-) Nie widzialam - domyslam się, za jakas nowosc? Miłego wieczoru -- u mnie pod znakiem gibanicy :-)

CCCC LONG LIVE KOSOVO JE NASA DUSA!!!!!!!!!!

http://www.youtube.com/watch?v=VI96a6cTQg8 sude mi za to sto svoje volim najvise!!!!!!!!!!!! LONG LIVE SERBIA CCCC piosenka ku pamięci Gotoviny... no ale juz trudno

Tak, to jest nowy film produkcji: Bośnia i Hercegowina, Chorwacja, Austria, Niemcy \" Treść: Wdowa po bośniackim żołnierzu, Esma, mieszka wraz z nastoletnią córką Sarą w jednej z dzielnic Sarajewa, tytułowej Grbavicy. Dziewczynka właśnie weszła w trudny okres dojrzewania - staje się bardziej świadoma otaczającego świata, zadaje pytania, szuka odpowiedzi. Drobne zdarzenie - niechęć matki do pójścia po urzędowe zaświadczenie stwierdzające, że ojciec Sary był bohaterem wojennym staje się początkiem ostrego konfliktu pomiędzy nimi. Sara za wszelką cenę stara się zmusić matkę do powiedzenia prawdy o swoim pochodzeniu. \"

piękny film film był bardzo ciekawy i wzruszający. obejrzeć- warto w skali do 10 - 9,5 ewe , 2007-01-27 11:13:48 Smutny Smutny obraz pewnej samotnej, okaleczonej niepełnej rodziny - córka przeżywająca okres dojrzewania i kochająca, acz zapracowana matka. I mimo upływu lat - ciągle w tle ich wojna. I próby normalnego życia, bez obciążeń - witalność, śpiew, obrazy Sarajewa. Film, dla tych, co kochają Bałkany. anica , 2007-01-23 10:25:28 Pewnie zobaczyc warto, choć bolesnych tematów dotyka... Kino \"Atom\" we Wrocku ma w bieżącym repertuarze.

Wypchną drzwiami, to oknem wlezie.

Gibanica - Reč gibanica nema osnovu u našem glagolu gibati, kao što bi se to moglo pretpostaviti, već u egipatskom arapskom. Potiče od arapske reči gubn, što znači sir, množina giban. Bugari imaju reč banica, pri čemu se verovatno izgubio njen početak. Burek (turski borek) javlja se u 16. veku. Nastao je kao rezultat napora da se s malo mesa ili sira dobije jelo koje će zasititi. Turci, kao i čitava Azija, za razliku od Evrope konzumiraju uglavnom mleveno ili meso u tragovima, koje zapravo ima ulogu da pojača ukus ili miris pojedinih jela. Od azijskih nomada preuzeli su tehnologiju pripreme tanko razvijenih testa uz sasvim racionalno korišćenje brašna, jer ga i nije bilo dovoljno. Tako se dobija neka vrsta hleba, ili se ove tanke kore filuju različitim sastojcima. Na taj su način i nastale raznovrsne pite, bureci i poslastice. U Evropi se takođe razvila tehnologija

Priču o kulinarskim navikama stanovnika Balkana možda je najbolje započeti rečima poznatog rumunskog antropologa Vintile Mihaleskua koji je rekao kako se u \" Grčkoj obradovao kada je u činiji ispred sebe odjednom prepoznao jelo kao mamino\". \"Sarme, uzviknuo sam oduševljeno. No, no - ispravio me je kelner - sarmalaki. Traditional greek food - dodao je\". Citat je iz knjige \"Svakodnevica više nije ono što je bila\", zasnovane na beleškama koje je Mihailesku tokom više godina objavljivao u bukureštanskom časopisu Dilema.

Naša istoričarka Olga Zirojević primećuje da već i sami nazivi velikog broja jela i pića tzv. \"nacionalnih kuhinja\" na balkanskim prostorima ukazuju na jake turske, odnosno orijentalne uticaje. Čitav prostor Balkana pokriven je balkanskom kuhinjom koju čine jela i pića pretežno orijentalnog porekla. Kada se govori o orijentalnim uticajima valja podsetiti da su oni postojali i u doba Vizantijskog carstva. Kultura Vizantije takođe je predstavljala uspešan spoj balkanskih (grčkih) i orijentalnih uticaja. - Najznačajnija kultura koju su Turci doneli na balkanske prostore je pirinač. Njegovo kultivisanje započelo je u Indiji. Otuda i reči birindž i oriza potiču iz sanskrita. Arapi su pirinač upoznali u Iraku i dalje ga širili, a od njih su ga preuzeli i Turci. Na Balkanu prvi trag ove biljke nalazimo u okolini Plovdiva u Rumeliji, oko 1365. godine. Kod nas ga prvi pominje Brokijer, francuski putopisac iz XV veka, u okolini Niša. Između 1571. i 1580. godine u velikim količinama stiže i u Budim - kaže Olga Zirojević . - Za vreme Turaka obogaćen je i voćni fond. Nove vrste su breskva (šeftelija), mušmule, kajsija, turundža (vrsta gorke pomorandže). Sudeći prema nazivu aprikozna za kajsiju u Vojvodini, ona je tamo mogla stići i sa zapada. Nemci tu voćku (aprikose) gaje od sredine 17. veka, a preuzeli su je trgujući s Arapima. Reč bostan, što na turskom jeziku doslovno znači bašta, a pod tim se kod nas podrazumevaju dinje i lubenice, prvi put se javlja za vreme Turaka. Međutim, imajući u vidu da se dinje i lubenice pominju u svim slovenskim jezicima, može se pretpostaviti da su gajene i pre dolaska Turaka. Njihova reč za lubenicu je karpuz, što ponekad čujemo i u Bosni - navodi naša sagovornica. Uz poljoprivredne kulture koje su posredstvom Turaka stigle u naše krajeve snažan uticaj, osobito na gradski život, ostavila su i pojedina jela. Prihvatali su ih prvo vladajući slojevi i dobrostojeći građani, a zatim i stanovnici ruralnih područja. - Da su ovi novi načini pripremanja hrane brzo usvajani pokazuje i primer sarme, koja je tako reći postala obredno jelo i priprema se za svadbe, slave, Božić. I pilav je u tom kontekstu zauzeo istaknuto mesto. Moje je mišljenje da je i česnica nastala pod uticajem baklave. Prvobitni kolači bili su pogače i uštipci, dakle pod kolačima se podrazumevalo ono što se pravilo od čistog pšeničnog brašna, za razliku od hleba koji se silom prilika pravio od svega i svačega. Turci, inače, ne koriste reč sarma, već lahana dolmasi. Turski glagol sarmak znači namotati, zaviti, a sam termin sarma verovatno je skovan na ovim prostorima - kaže ona. Jogurt, koji je baštinila čitava evropa, stigao je posredstvom turaka: - Reč je o kiselom mleku, prvobitno ovčijem, a sada najčešće kravljem, koje je bilo toliko gusto da se moglo nositi na put u lanenim džakovima. Koliko je meni poznato, jedino se kod nas rečju jogurt označava mlečni napitak u tečnom stanju, a ne kiselo mleko. Poreklo jogurta može se pratiti do nomadskih plemena koja su živela u dubinama Azije. Sredinom 16. veka na balkanskim prostorima javlja se i jedna nova vrsta sira - kačkavalj. - Moja je pretpostavka, time se niko nije bavio, da su tehnologiju pravljenja kačkavalja doneli Jevreji koji su bežali iz Španije. Iz jednog dokumenta saznajemo da su Jevreji u Vidinu imali dvadeset stada ovaca i koristeći specijalne kalupe pravili kačkavalj. Kasnije su povlasticu da proizvode kačkavalj dobili i Jevreji u Sofiji i Solunu. S ovim dovodim u vezu i tradiciju pravljenja pirotskog kačkavalja, iako neki autori zaslugu pripisuju Cincarima - kaže Zirojević. Turšija takođe predstavlja način pripremanja hrane koji su doneli Turci. Sama reč je turcizam, odnosno iranizam. U turšiju je stavljano voće i povrće, a koristila se i kao bezalkoholno piće. Prvi pomen rakije na našim prostorima nalazimo kod Konstantina Filozofa, u prvim decenijama XV veka. On koristi izraz \"vino žeženo\", dok se reč rakija kasnije javlja i vezuje se za Turke (turska reč raki ), u čijoj je osnovi arapska reč arak. Arapi ovo piće pominju od 13. veka. - Kada se govori o onome što je došlo s Turcima, svakako valja pomenuti bulgur i taranu. Oba jela prave se od žitarica, najviše od pšenice i do sredine 19. veka zamenjivala su u to vreme skupi pirinač. I dok je kod nas gotovo zaboravljen, bulgur je zahvaljujući biošopovima u velikoj modi u Evropi i svetu. Kao hrana budućnosti, prodaje se širom sveta. Tarana je i danas sastavni deo turske i balkanske kuhinje. U Makedoniji se označava rečju trano, a u Grčkoj trachanas. Za njenu pripremu Sarakačani u Makedoniji koristili su krupno mlevenu pšenicu pomešanu s mlekom i sušenu na suncu, dok se u Bosni pravi i sada od belog pšeničnog brašna, jaja i soka od paradajza. Pilav se priprema od pirinča, ali i od bulgura. U naše krajeve stigao je s Turcima, ali je verovatno nastao u područjima u kojima je bila razvijena kultura pirinča, na Dalekom istoku. Hleb koji se nekada pravio samo od brašna i vode, bez kvasca, kod nas je poznat pod nazivom pogača. To dolazi od italijanske reči focaccia koja je je u naše krajeve stigla u srednjem veku, preko primorja. Od nas su je prihvatili Turci koji je i danas prave pod tim imenom, a ušla je i u druge balkanske jezike, u mađarski na primer, zatim nemački i još neke. Proja je reč našeg porekla.